Muzej Ponišavlja Pirot

Pirotski trgovac, rodom iz sela Zavoj kod Pirota. Početkom 19. veka dolazi u Pirot i veoma brzo, zahvaljujući svojoj veštini u vođenju trgovačkih poslova, stiče ugled kod pirotskih čorbadzija, a takođe i kod turskih vlasti. Ugledni Turci i Srbi iz grada predlože ga vidinskom Usein Paši, 1840. godine, za kalauza za Pirot i okolinu u prikupljanju poreza u vidu stoke i masla. Pričalo se u gradu da je po pozivu Usein paše, u Pirot dopremio sedam hazni blaga. Veoma vrzo proširio se glas o Ristinoj umešnosti u vo|enju trgovačkih poslova. Kažu da je radio sa basnoslovnim sumama i sve do šezdesetih godina 19. veka "gospodario svom trgovinom u pogledu stoke i stočnih proizvoda. To je čovek čije se ime još danas spominje u Pirotu." Kuća, koju je sredinom 19. veka podigao za svoju porodicu, odolela je zubu vremena i ostala kao najznačajniji objekat u Pirotu iz sredine 19. veka.

Umro je u Pirotu 1864. godine.

Kuća u rasporedu i detaljima ima sve odlike balkansko - orijentalnog stila. Karakteriše je sklad unutrašnjih prostorija i u isto vreme raskošnost fasade i krova.

Bondručna konstrukcija i veština majstora u njenom izvođenju dali su joj začudzujuću lakoću. U osnovi je tip simetrične zgrade skoro kvadratnog oblika, sa krstastim holom. Sastoji se od podruma, prizemlja i sprata. Krunu gra|evine čini jedinstveno rešenje krova sa konstrukcijom platforme za teveričenje. Krov je razuđen i lepršav. Vegova široka streha svojom dinamikom čini svojevrstan venac od timpanona koji se uzdižu iznad svakog prozora. Ovaj elemenat kuće doprineo je da ona godinama zauzima istaknuto mesto me|u arhitektonskim nasle|em Srbije i značajno je doprineo da se kuća proglasi spomenikom kulture od izuzetnog značaja.

Na blistavo beloj fasadi glavni dekorativni elementi su drveni ramovi prozora, kao i uglovi zidova koji su obloženi daskama ukrašenim profilisanim letvicama.

U kuću se ulazi sa trema u hol prizemlja, gde su levo i desno sobe za spavanje. Pored hola su iža (kuhinja) i ognjište kao i ostave za brašno i gorivo. Na sprat vode drvene stepenice kojima se ulazi u prostrani hol na spratu, koji je podeljen na: centralni deo sa rafovima i ognjištem, mušku sobu - divanhanu i žensku sobu. Oko hola se nižu, jedna za drugom - krevet soba, kandil soba, golema soba, trezor soba i sar'k soba. U prizemlju se odvijao svakodnevni život ukućana a na spratu su primani vi|eniji gosti i slavila se slava.

Unutrašnjost kuće je dekorisana dolapima u duborezu. Najkvalitetnije izrade je dolap u prizemlju i pretpostavlja se da je delo majstora iz poznate Debarske škole. Takođe, duborezom je ukrašen Đul - tavan u divanhani. U golemoj sobi gde su sedeli najugledniji gazda Ristini gosti, izdvaja se "štuko" gipsana tavanica. Kao karakteristična obeležja srpskih kuća starogradske arhitekture i ovde postoje skrišnica i kandil soba. U skrišnicu se ulazilo iz dolapa niske sobe. U kandil sobi je, ka istoku, stajao ikonluk i gorelo je kandilo u vreme praznika.

Muzej Ponišavlja se uklopio u postojeći ambijent, opremajući ga postavkom autora B. Najdanovića - Varoška kuća Pirota 19. veka. Pri tom se naglašava talenat i umeće ljudi ovog kraja u grnčarstvu kao i zanatima vezanim za obradu drveta i metala. Istaknuto mesto u postavci pripada ćilimarstvu. Postavkom se ne rekonstruiše izgled nekadašnje gazda Ristine kuće, veći zgled i način ure|enja pirotskih kuća 19. veka.

Unutrašnjost kuće je ispunjena predmetima iz zbirki Muzeja Ponišavlja. U prizemlju su predmeti pirotske grnčarije i predmeti metalnog i drvenog pokućstva. Sprat je opremljen nameštajem koji je pripadao uglednoj porodici Hristić kao i drugim pirotskim trgovačkim porodicama 19. veka, kada je Pirot napuštao izgled orijentalne varoši i polako dobijao odlike patrijarhalne gradske sredine. U vitrinama su izloženi delovi odeće i nakita Pirota i okoline. Prostorom na spratu dominiraju pirotski ćilimi u svoj lepoti boja, šara i ornamenata.

Posle Drugog svetskog rata, Opština Pirot kuću dodeljuje novoformiranom Narodnom muzeju. Prva postavka Muzeja otvorena je novembra 1956. godine.

Od 1953. godine, kuća je pod zaštitom države. Od 1979. godine je spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Postavkom Muzeja, Kuća Hristić zadržala je autentičnost i atmosferu srpske patrijarhalne kuće.

Autor teksta
Tatijana Karanović,
kustos Muzeja Ponišavlja

Galerija